Технологија израде

Традиционална, сложена и дуготрајна производња текстила састојала се од три фазе:

  • прерада текстилних сировина у влакна (коришћене су текстилне сировине животињског и биљног порекла: конопља, лан, памук, вуна, свила…),
  • предење, намотавање и бојење,
  • ткачка радиност.

Ткачка радиност

На нашим просторима за израду тканих рукотворина највише се користио хоризонтални разбој, док је вертикални разбој био знатно мање примењен.

1. Вертикални разбој

Највише је коришћен за израду ћилима у Пироту, одакле се у XX веку проширио на друге ћилимарске центре Србије- Књажевац, Сјениву, Нову Варош, Пријепоље, као и у Црну Гору , Босну и Херцеговину и др.

Вертикалан разбој је четвороуганог облика, састављен од леве  и десне вертикалне греде горњег и доњег попречног вратила у облику ваљка. Око вратила навија се основа. Потка се сабија помоћу тупице, тешког чешља са густим гвозденим зупцима. Разбој још чине повратило, запонка за раздвајање зева и заглавци за затезање основе. Разбој није могао самостално да стоји усправно већ је под мањим углом наслоњен на зид.

2. Хоризонтални разбој

Најчешће примењивана ткачка справа на културном простору Срба јесте хоризонтални разбој, или сане, стативе, стан, натра, тара… Иако је забележено више варијанти његовог конструктивног облика, ипак се може рећи да су његови  основни елементи: стране или оквири за које се фиксирају вратила, брдило са брдом и нити (најчешће две или четири), подношке, даске за седење и други помоћни делови. Изради тканина на хоризонталном разбоју претходила је припрема основе: сновање, навијање и увођење основе у нити (нићанице) и брдо.

Page Image
Page Image

Ткачке технике

 Текстилије су ткане првенствено на хоризонталним разбојима у глатким, ређе косматим техникама. У нашој ткачкој традицији највише се примењивало ткање у две, односно четири ните.

 

Основе технике ткања у два нита су преткивање и клечање а за украшавање се примењују и допунске технике ткања- на дашчицу, на нитиће

Page Image
Page Image

Ткање у два нита

Основна двонитна техника која се данас среће под називом преплетај, у народу је позната као преткивање, а платно које се добија је лито, чунчано, низано…Платно се добија тако што се помоћу нићанице и подношке једна нитаподигне, а друга спусти при чему се направи зев кроз који се чунком, совељком провлачи потка.

Друга двонитна техника је клечање.

 

Сматра се да су се техником клечања ткали најрскошнији и најкомпликованији предмети.

 

Та техника се примењивала и на вертикалном и на хоризонталном разбоју, и то првенствено за израду вунених предмета. Највише је заступљена на ћилимима, али и на прегачама, јастучницама, торбама…Шара се добијала пребирањем тј.подизањем прстима жељених нити основе испод којих се повлачила гужвица вуне којом се изводио орнамент.

Ткање у четири нита

Структура тканине добијене ткањем у четири нита ја гушћа и користила се за грубље и дебље предмете и текстилије које трпе притисак и хабање.

Космате технике

Применом косматих техника добијале су се вунене тканине чворованих површина- прекривачи различитих назива, јастучнице и прекривке за коњска седла.

Техника улагања праменова се изводи тако се сечени праменови чешљане неопредене вуне- бићеви, провлаче мешу две до три жице основе, тако да њихови крајеви остају да висе. Најпозантији прекривачи израђени у тој техници су биљци и јамболије.

Техника на петљу се сматра претечном технике чворовања. Изводи се преко дрвеног штапића, металне шипке или игле одговарајуће дужине.

Чворовање је космата техника у којој се исечене нити предива обмотавају око две или четити нити основе, а затим се крајеви провлаче кроз средину и затежу у чвор. Код наведених техника обавезно се примењује глатка техника пребирања чиме се чворови, петље, бичеви сабијају а тканина постаје компактнија и чвршћа.

 

 

 

Page Image

Пријавите се

Будите први који ће добити обавештења!